Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji ove godine iznosiće dva, umesto planiranih četiri odsto ako se epidemija zbog virusa korona završi do jula, saopštili su danas stručnjaci časopisa Kvartalni monitor
Fiskalni deficit će ako se epidemija završi u prvoj polovini godine porasti na 1,5 odsto BDP-a zbog direktnih troškova u suzbijanju zaraze i mera koje se preduzimaju za smanjenje posledica na privredu.
Epidemija bi, kako se navodi, mogla uticati i na usporavanje realizacije investicija zbog moguće bolesti radnika i nedostatka materijala.
Ukoliko epidemija traje tokom cele godine privreda bi mogla da udje u recesiju a fiskalni deficit da poraste na tri odsto usled smanjenja poreskih prihoda.
Uticaj epidemije na privredu Srbije biće kratkoročan ako se ona završi ove godine jer kao i sve prirodne katastrofe ostavlja posledice u godini u kojoj se dogodi.
„Privreda u Srbiji bi naredne godine mogla da se velikim delom oporavi jer bi posledice bile vremenski ograničene za razliku od recesije, kao 2008. i 2009. godine koja je izazvana unutrašnjim problemima privrednog sistema“, navodi se u saopštenju.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Dugotrajna epidemija bi, po oceni stručnjaka Kvartalnog monitora, mogla da utiče i na smanjenje direktnih stranih investicija, devizne rezerve, a pojačao bi se i pritisak na slabljenje dinara.
Dodaje se da mere koje imaju cilj da ublaže ekonomske posledice epidemije treba da se usmere ka delu privrede i gradjana koji su najviše pogodjeni i moraju biti vremenski ograničene.
„Odobravanje poreskih olakšica, kao što su odlaganje plaćanja poreza na imovinu, poreza na plate i doprinosa na socijalno osiguranje za radnike koji nisu radili u toku epidemije pomoglo bi najpogodjenijim firmama u hotelijerstvu i transportu da prebrode nelikvidnost ali bi to trebalo usloviti da se u određenom vremenskom razdoblju zadrže radnici“, ocenili su.
Država bi, kako se navodi, mogla da formira fond iz koga bi odobravala vanrednu socijalnu pomoć radnicima koji su zbog epidemije izostali sa posla, a malim i srednjim preduzećima da ponude subvencije ili garancije za bankarske pozajmice za likvidnost.
Sličan cilj treba da ima i postizanje sporazuma izmedju banaka i preduzeća, koja su posebno pogodjena posledicama epidemije, o obustavi ili redukovanju vraćanja kredita dok traje epidemija.
„Odluka o obustavljanju vraćanja kredita u periodu od 90 dana je ekonomski neopravdana mera jer obuhvata i preduzeća i gradjane koji mogu da izvršavaju finansijske obaveze“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da povećanje javnih investicija kao stimulativna mera u toku trajanja epidemije, koju je predvidela Vlada Srbije, ima nerealan cilj zbog ograničenog kretanja i zastoja u domaćem i medjunarodnom transportu.
Ostavi komentar