Prinudna naplata kredita od stanovništva03.06.2009 Istraživanja izvor: KamaticaPoslednjih nedelja smo svedoci sve više aukcija za prodaju zemljišta i nekretnina od strane poslovnih banaka, koje nisu mogle da naplate svoja potraživanja od klijenata. Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu septembar 2008. – mart 2009. godine, broj fizičkih lica koja imaju kredit sa docnjom većom od 90 dana se povećao za oko 35%, sa 2,66 na 3,58% u ukupnom broju odobrenih kredita. Docnja do 60 dana kod fizičkih lica je još uvek na zadovoljavajuće niskom nivou (2,2%) i bilo bi vrlo značajno da tako i ostane. Rapidno se povećava i broj tekućih računa u nedozvoljenom minusu i broj kreditnih kartica u docnji, ali je utešno to što je još uvek mali udeo iznosa u docnji u poređenju sa odobrenim minusom, odnosno, limitom.
Broj lizing ugovora kod kojih su klijenti u docnji i kojima preti plenidba predmeta lizinga se povećao na 5,1%. Iako u lizing kompanijama tvrde da stanje nije alarmantno, primetno je povećanje broja zaplenjenih vozila koje lizing kompanije javno prodaju.
Poslovne banke u cilju smanjenja dugova klijenata koji su u docnji primenjuju različite mere. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranja kredita, reindeksiranja kredita i prevremena otplata kredita bez naknade, koje se sprovode u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i „kaznene mere“, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita.
MERE BANAKA KOD DOCNJE U OTPLATI
Ovaj period postaje kritičan i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.
Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi/nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog. Žirant se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno, da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu, kao i klijent.
Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira poslodavca zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.
Navedene mere poslovne banke se sprovode uglavnom kada je klijent u docnji više od 75 dana, a najviše 90 dana. Nakon 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu Opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenja ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.
U periodu između trećeg i petog meseca docnje poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odeljenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita, odnosno, kontaktiraju žiranta i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke.
Ukoliko do toga ne dođe, najčešće nakon docnje od 120 dana, pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije 150 dana kašnjenja u otplati kredita.
Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.
Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu docnje klijenta do trenutka prodaje nekretnine i zateznu kamatu, koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanja banke.
Kod ostalih kredita (gotovinski, potrošački, dug po karticama, tekućem računu i sl.), poslovne banke zavisno od ugovornih klauzula mogu pokrenuti neke radnje i bez sudskog postupka, ali najvećim delom se namirenje potraživanja vrši sudskim postupkom. Pri tom se najčešće kao hitna mera sprovodi blokada svih računa klijenta u banci, a potom i naplata kroz preuzimanje depozita, ukoliko postoji, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, stavljanje na snagu menica i garantovanje otplate iz redovnih mesečnih primanja, pa do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).
Lizing kompanije, čini se imaju manje sluha za probleme svojih dužnika – naime, kod ovih kompanija je pravilo da svakom klijentu koji ne uplati tri rate po lizing ugovoru plene vozilo uzeto na lizing.
NAJGORA OPCIJA – NEODAZIVANJE NA POZIVE BANKE
Prema rečima bankara, najgora moguća opcija za klijenta je odbijanje saradnje sa bankom u situacijama kašnjenja i neodazivanje na pozive banke. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili sličnim metodama.
Možda i najteža kazna za korisnika kredita je ta, što ako kasni više od 60 dana u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne dve godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj banci u Srbiji, obzirom da se docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou.
Danas su vrlo aktuelni krediti za refinansiranje, koje gotovo sve banke počinju da odobravaju bez naknada. Reč je o saradnji poslovnih banaka sa Narodnom bankom Srbije na održavanju nivoa plasmana banaka iz prethodne godine. Tim sporazumom je dogovoreno da banke refinansiraju kredite klijentima koji nisu u docnji više od 60 dana na taj način da im mesečnu ratu smanje za 20% ili da im najmanje 12 meseci produže rok otplate kredita. Ova pogodnost bi mogla mnogima, koji plaćaju rate po srednjem kursu strane valute da omogući manji pritisak na kućni budžet. Sem toga, sve je više korisnika kredita koji reindeksiraju svoje kredite iz švajcarskih franaka u evre ili iz evra u dinare i time smanjuju visinu mesečne rate ili rizik od kretanja kursa.
NAJPRE OTPIS KAMATE, PA GLAVNICE
Zanimljivo je da većina banaka pri vođenju evidencije o otplati kredita, najpre otpisuje obračunatu kamatu po kreditu, a tek nakon otplate iste, narednim ratama kredita pokriva glavnicu kredita. Tako se dešava npr. da kod gotovinskih kredita na 24 meseca, prvih 6 meseci otplaćujete samo kamatu na pozajmljena sredstva. Ovo zbog toga što takav način obračuna ubrzava sudski postupak naplate ukoliko do njega dođe.
Osim toga, poslovne banke pre pokretanja sudskog postupka proglašavaju kredit dospelim u celosti i sama parnica se ne vodi oko kašnjenja u otplati, već oko celokupnog preostalog duga sa obračunatom redovnom i zateznom kamatom. Pogledajte arhivu istraživanja |
