“Tržište nekretnina se peni”, upozorio je guverner Boris Vujčić u punoj dvorani na konferenciji “Izazov promene”, koju organiziraju Udruženje društava za upravljanje penzionim fondovima i osiguranjima i Zagrebačka berza (ZSE) u Rovinju i peobudio interes prisutnih finansijskih stručnjaka
Prema predstavljenim podacima centralne banke, glavni indikator da je tržište podivljalo jeste razlika između cene izgradnje i prodajne cene stanova. Na Jadranu cene su dosegle nivo pre krize, a u Zagrebu još nisu, ali su blizu. S obzirom na to da je tržište nekretnina izuzetno ciklično, postoji, nastavio je Vujčić, značajna neizvesnost u fazi koja nam sledi.
Ali, za razliku od situacije pre desetak godina, ovaj put centralna banka ne može ništa učiniti kako bi smirila situaciju, jer, kako je rekao guverner, neravnoteža ne dolazi iz banaka. Odnosno ljudi se radije ušteđevinom koriste za kupovinu stana, kuća ili apartmani nego što investiraju na berzi, pa sebi tako osiguraju kakav-takav prinos. To se vidi i po strukturi odobrenih kredita. U situaciji kad imamo kontinuirani pad kamatnih stopa, kada su se one prepolovile ili snizile čak i za više od toga, jedini rastu krediti turističkom sektoru, za nekretnine i krediti građevinskom sektoru.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Ante Žigman, predsednik Upravnog veća Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga, rekao je da je hrvatsko tržište kapitala uz bok razvijenim tržištima, no problem je što su prometi i free float na niskim nivoima i za to nemamo dobre rezultate. Po njegovom mišljenju, razlozi takva stanja su poznati: prvo finansijska kriza, zatim uvođenje poreza na dobit, a onda Agrokor.
- Sad je tržište živnulo zbog trgovine deonicama Kraša, pa se to prelilo i na trgovanje nekim drugim deonicama. No, važno je da takvih epizoda bude što više - rekao je regulator tržišta kapitala te, uz ogradu da on ne zaziva porez na nekretnine, podsetio da u zemljama koje imaju porez na nekretnine ljudi više ulažu u deonice ili fondove.
Ostavi komentar