Indikativni kurs Evra na dan 01.12.20. :: 117.5777 rsd
Tekst objavljen: 29.05.2020 12:55        


Štednja u Evropskoj uniji je dostigla rekordne sume tokom pandemije, a njen drastičan rast preti da uguši ekonomski oporavak

Štednja raste toliko da će "ugušiti" oporavak?

Za razliku od dugih država u evrozoni, Nemci povlače novac iz banaka, jer preferiraju „slamaricu“ u kriznim vremenima. Neki ekonomisti smatraju da ovako visoka štednja može imati i pozitivne efekte, ako se usmeri u državne obveznice.

Crne slutnje ekonomista da lična potrošnja neće doneti preko potrebnu pomoć u oporavku evropske ekonomije od korona krize dobile su potvrdu u statističkim podacima koji pokazuju ogroman skok štednje.

Kako piše „Financial Times“, pozivajući se na podatke Evropske centralne banke (ECB) i Banke Engleske, štedni depoziti u četiri velike evropske privrede u martu su zabeležili veliki skok, daleko iznad dugoročnih proseka. Recimo, Francuzi su u banke „sklonili“ gotovo 20 milijardi evra, daleko više od dugoročnog mesečnog proseka koji se kreće oko 3,8 milijardi evra.

Podaci Banke Francuske, pak, pokazuju da su od marta, kada su u toj zemlji uvedene mere izolacije, pa do sredine maja, depoziti uvećani za 60 milijardi evra. To sugeriše da je štednja francuskih građana bivala sve veća uporedo s jačanjem krize.

Podaci ECB-a pokazuju da su italijanske štediše u martu povećale depozite za 16,8 milijardi evra, u poređenju s dugoročnim prosekom od 3,4 milijarde evra.

U španskim bankama štednja je porasla za 10,1 milijardu evra, dok je uobičajeni prosek 2,3 milijarde evra. U Velikoj Britaniji depoziti su skočili za 13,1 milijardu funti, pokazuje statistika Banke Engleske, što je rekordni mesečni rast.

Nemci više vole „slamaricu“

Međutim, u najvećoj evropskoj privredi – Nemačkoj, slika je poptpuno suprotna. Štedni depoziti su oštro pali, ali to ne znači da su preliveni u potrošnju. S obzirom da Nemci vole da u kriznim vremenima imaju novac u svom džepu, analitičari ističu kako su domaćinstva jednostavno povukla štednju iz banaka.
Tu tezu potvrđuju i podaci Bundesbanke, koji pokazuju da je od kraja januara do početka maja iznos gotovine u opticaju skočio za 39,7 milijardi evra. Slična situacija dogodila se u Nemačkoj i tokom vrhunca prošle ekonomske krize 2008. godine.

U Evropskoj centralnoj banci takođe potvrđuju izuzetan rast štednje u evrozoni. Takav trend ukazuje da praktično ne treba računati na mogućnost da će lična potrošnja pokrenuti ekonomski oporavak.

Štednja domaćinstava u visini 3% evropskog BDP-a

Naravno, nije isključeno da se deo te štednje prelije u potrošnju nakon što se epidemiološka situacija stabilizuje. Ali Evropska komisija smatra da će štednja ostati na visokom nivou celu ovu godinu.
Zvanični Brisel je u svojim najnovijim prognozama objavio da će štednja domaćinstava u evrozoni porasti s prošlogodišnjih 12,8% raspoloživog dohotka na rekordnih 19% tokom ove godine. Iduće godine trebalo bi da padne na 14,5%.

Prošlonedeljna anketa je pokazala da je u maju pokazatelj potrošačkog raspoloženja blago porastao na -19,5 bodova, s martovskih -22 boda, najnižeg nivoa od 2008. godine. Ali prodaja novih automobila, odlasci na odmore i posete restoranima neće se oporaviti još mesecima, ocjenjuju ekonomisti.
Nemačka osiguravajuća kompanija Allianz prognozira da će do kraja 2020. evropski potrošači i dalje imati 400 milijardi evra štednje, što je 3% BDP-a Evropske unije. Zbog mera izolacije, lična potrošnja u većini evropskih država pala je za više od trećine, naglašavaju u Allianz-u.

Štednja se može usmeriti u državne obveznice

Ipak, deo ekonomista i predstavnika centralnih banaka naglašava da povećanje štednje može imati i pozitivne efekte. Akumulirana štednja domaćinstava može se usmeriti u ulaganje u državne obveznice, čime bi se pružila podrška državama koje trenutno imaju veliku potrebu za zaduživanjem. ECB očekuje da će učešće javnog duga u vrednosti privreda porasti za 20 procentnih poena, kao posledica korona krize.

Kako pokazuju primeri Japana i Kine, država koje su takođe tokom ekonomskih kriza značajno povećavale zaduženost, ako dobar deo tog duga drže domaćinstva, njegov visok nivo ne generiše spoljni ekonomski pritisak.

Italija je prošle nedelje plasirala obveznice u vrednosti od 22 milijarde evra, od čega su 14 milijardi evra direktno kupili mali investitori.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
oporavak privrede pandemija ekonomska kriza evropska unija štednja novca

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana