EUR 117,59 USD 103,62 CHF 108,29

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 08.06.20. :: 117.5821 rsd

Tekst objavljen: 11.03.2020 11:10        


Zbog drastičnih posledica korona virusa u Italiji i Nemačkoj, nesumnjivo će vrlo brzo početi da trpi i srpska ekonomija

Koliko će blokada Italije i nemačko usporavanje uticati na srpsku privredu?

Poznavaoci tvrde da više nije pitanje nedelje, već dana kada će usporavanje fabrika i drastičan pad potrošnje u ove dve evropske zemlje, koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, udariti i na našu privredu, fabrike i radnike.

U Italiji je sve stalo. Sva okupljanja su zabranjena, hoteli su prazni, mnoge fabrike rade skraćeno ili radnici poslove završavaju od kuće. U ovoj zemlji zaraženo je 9.172 ljudi, a od posledica korona virusa preminulo je 463 ljudi. U Nemačkoj stanje još uvek nije dramatično, zaraženo je oko 1.317 ljudi, ali poznavaoci ne isključuju mogućnost da ekonomija zbog korone i u ovoj zemlji dodatno uspori. Direktor uticajnog instituta Ifo Klemens Fuest ocenio je danas da će korona izazvati recesiju u Nemačkoj, a ekonomski analitičari smatraju da je neizbežno da i cela Evropa “potone”.

A Nemačka i Italija upravo su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, zemlje koje se nalaze na prvom i drugom mestu po srpskom izvozu, i među top pet pozicija po vrednosti uvezene robe. Čak 24 odsto ukupnog izvoza srpske robe u Evropu ode u ove dve zemlje. Vrednosno je to 4 milijarde evra godišnje.

Italijanske firme u Srbiji istovremeno zapošljavaju između 25.000 i 30.000 ljudi u 600 firmi. U oko 400 nemačkih preduzeća u našoj zemlji radi 60.000 ljudi.

Iz ove dve zemlje dolaze nam i značajne investicije - 264 miliona evra iz Nemačke u 2018. godini i 154 miliona evra iz Italije.

Na predstavljanju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ocenjeno je da se ekonomske posledice korona virusa na srpsku privredu još ne osećaju, ali i konstatovano da virus svakako neće poštedeti ekonomiju Srbije. Izneto je uverenje da će šteta, ipak, biti minimalna.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić kaže za "Blic Biznis" da se pitanje uticaja posledica korone u Evropi, posebno u Italiji i Nemačkoj, na domaću ekonomiju više i ne postavlja.

"Situacija će svakako loše uticati na srpsku privredu, jer su ove dve ekonomije naši najveći spoljnotrgovinski partneri. U Nemačkoj stanje još uvek nije dramatično, ali u Italiji ljudi ne mogu ni da komuniciraju i putuju, a kamoli fabrike da rade. Iskustva govore da kriza često donosi smanjenje zaposlenih u filijalama van matičnih zemalja. Tako je, na primer, prilikom velike krize 2008. godine francuski predsednik rekao – “smanjićemo radnu snagu zbog manje tražnje”, a to se odnosilo na poslove u Rumuniji i Bugarskoj", ocenio je Savić.

Savić napominje da bi u Srbiji posledice mogao da trpi Fijat, kao najveća investicija iz Italije, i to u smislu održavanja proizvodnje.

"Mnoge komponente za automobile dolaze iz Fijatovih fabrika u Italiji, a imamo i dosta italijanskih fabrika koje proizvode određene delove, sedišta ili kablove za automobile. Prekid tog lanca snabdevanja svakako će uticati na funkcionisanje fabrika. Što se tiče Nemačke, trenutne okolnosti su nešto povoljnije po Srbiju, ali sigurno će biti problema i sa funkcionisanjem nemačkih kompanija u Srbiji. Glavni problem je snabdevanje", ocenio je Savić.

S druge strane, Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja ocenjuje da je Srbija mala zemlja kojoj su uvoz i izvoz vrlo važni za rast.

"Zato sada postoji veliki rizik za usporavanje. U Srbiji je puno italijanskih i nemačkih firmi i možda je olakšavajuća okolnost što će one gledati da zaštite svoje radnike i svoje poslovanje. Ipak, to može imati i drugu stranu, u smislu da oni koji su tražili i dobili subvencije za pokretanje posla u Srbiji sada mogu tražiti određene podsticaje da se izbore sa problemom u koji zapadnu zbog korona virusa", kaže Kovačević.

O globalnim uticajima na srpsku ekonomiju nedavno je upozorio i MMF. Ova institucija je, u svom izveštaju iz avgusta prošle godine, navela da je globalna ekonomska aktivnost usporila u drugoj polovini 2018. godine, a sa izrazitim padom u evrozoni koji je uticao na srpsku ekonomiju.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ekonomija privreda korona virus Nemačka Italija srpska ekonomija ljubodrag savić milan kovačević

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana