Zvanični kurs Evra za dan 22.10.20. :: 117.5830 rsd
Tekst objavljen: 14.04.2020 14:15        


Ni kameno doba se nije završilo jer je manjkalo kamena – tako se i naftna era bliži kraju, iako nafte ima u izobilju

Da li se bliži kraj "naftnog doba"?

To pokazuje strmoglavi pad cena, a zatim smanjenje proizvodnje, piše novinar DW-a Andrej Gurkov.

Poslednjih godina su ruski mediji zabavljeni računicom koliko koja zemlja treba da proizvodi barela nafte kako bi ispoštovala dogovor OPEK plus koji potpisuju članice Organizacije zemalja izvoznica nafte i još neke zemlje. Ali nije suština u kvotama ni u kvantitetu, pa čak ni tome da li je ispravna bila odluka Vladimira Putina kada je, na savet direktora Rosnjefta, napustio dogovor OPEK plus.

Rusija je napustila taj dil početkom marta u nadi da će zadati težak udarac glavnim konkurentima: Sjedinjenim Državama koje proizvode skuplju naftu iz škriljaca i Saudijskoj Arabiji čiji je državni budžet sračunat na visoku cenu nafte. To je bila Putinova kardinalna greška.

Umesto trijumfa, Rusija je izazvala cenovni rat koji je objavio ambiciozni saudijski princ Mohamed bin Salman, obećavajući da će preplaviti posebno Evropu naftom po damping cenama. Proizvodnja je uvećana, cena barela sirove nafte je strmoglavo pala.

Putin je ovih dana očito izgubio taj blickrig kada je u okviru OPEK plus sačinjen novi dogovor da se proizvodnja nafte znatno smanji kako bi se cena stabilizovala.

Ali nije u tome poenta. Naime, napori naftnog kartela OPEK i zemalja koje su im se pridružile poput Rusije, Kazahstana i Azerbejdžana, jesu da smanje količinu nafte jer globalnoj ekonomiji naprosto treba manje nego što oni mogu da proizvedu. Tako su 23 izvoznice nafte u dogovoru smanjivale proizvodnju od 2017. godine, pa je ipak sve veći bivao nepotrebni višak proizvodnje onoga što smo nekad zvani "crnim zlatom".

I to sve, nemojmo zaboraviti, iako potencijalno moćni proizvođači poput Venecuele, Irana i Libije iz različitih razloga proizvode znatno manje nego što mogu.

Zaključak se nameće: "Crno zlato" je možda bilo energetska šifra 20. veka, ali u 21. veku su to borba protiv klimatskih promena, obnovljiva energija, energetska efikasnost, borba protiv plastike u okeanima. Jednostavno, privredi ne treba ni izbliza toliko nafte koliko se može proizvesti.

Pandemija korona-virusa je katastrofično oborila globalnu potražnju za energentima i tako samo ogolila problem sa viškom nafte. Tokom novih pregovora u okviru OPEK plus je ruski ministar energetike rekao da se razgovara o smanjenju proizvodnje nafte koje bi trajalo dve, tri ili četiri godine.

Dakle, učesnici sastanka su ozbiljno računali na to da će se znatno manje nafte prodavati sve do 2024? Na kraju su se dogovorili da smanje proizvodnju do maja 2022. godine. Ali ko može da garantuje da će se do tada potražnja vratiti barem na nivo sa kraja prošle godine? Da će ponovo biti jednak broj aviona sa turistima i poslovnim ljudima kao što je to bilo pre pandemije? Da će jednak broj brodova prevoziti robu iz Kine ka Americi i Evropi?

Uz to, nema nikakvih garancija da će se potpisnici stvarno pune dve godine držati dogovora i da neće prebaciti dozvoljene kvote. To se već dalo naslutiti po gunđanju Meksika koji je mnogo uložio u naftnu infrastrukturu.

Velike su šanse da novi sporazum bude prekršen, čak i da propadne. Ako se to desi, sve potpisnice – a da ne pominjemo one koje su sa strane, poput SAD, Kanade, Brazila i Norveške – pojuriće da prodaju što više nafte koliko god cena bila niska. Oni koji imaju previsoke troškove proizvodnje naprosto će propasti. Pa čak i da ne izbije taj brutalni rat niskim cenama – kraj naftne ere nagoveštava sama činjenica da je dogovoreno smanjenje proizvodnje za čak petinu i da će to trajati najmanje dve godine, a možda i zauvek.

U uslovima ozbiljnog sloma proizvodnje, ko će hteti da investira pare u razvoj ove industrije, recimo u nova, daleka i teško dostupna naftna polja? Rusija može da zaboravi na ekstremno skupe planove da osvoji naftne rezerve Arktika.

Svetska industrija nafte će stagnirati i čekati bolja vremena, a najrazvijenije zemlje će nastaviti putem kojim su krenule – što dalje od fosilnih goriva.

Kako se lepo kaže: ni kameno doba se nije završilo zbog manjka kamena, nego jer su pronađene naprednije tehnologije. Naftno doba još nije gotovo, ali je koronavirus ubrzao njegov kraj. Zemlje koje su, poput Rusije, zavisile od naftnog šprica, moraće ubrzano da promene biznis model.

1 komentar

  1. User image
    Зоран 15.04.2020 23:54

    Тачно, није ни камено доба нестало зато што је нестало камена. Али да ли знате да је учешће нафте, гаса и угља, у производњи електричне енергије на нивоу од 3/4. Њих ништа неће моћи да замени у скоријем времену. Те приче о ветропарковима и одрживим изворима енергије су лепе али нису одрживе

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kraj naftnog doba nafta gorivo rusija saudijska arabija naftni rat vladimir putin korona virus

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana