Posle izvesnog pada vrednosti, kriptovalute, a pre svega bitkoin, koji se već ustoličio kao digitalno zlato, ponovo raste. Jedan bitkoin trenutno vredi više od 37.000 dolara, i to sve na osnovu ponude i potražnje. U svetu, međutim, i dalje ne postoji saglasnost o kriptovalutama. Dok neke države žure u tu finansijsku budućnost, neke druge su zabranile bilo kakve transakcije virtuelnim valutama
Srbija je odabrala srednji put. Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru, a važiće od juna, nastoji da se ta oblast uredi, uvede predvidljivost i zaštite privreda i građani.
Građani Srbije izgleda da ne zaostaju u interesovanju za kriptovalute. Prema procenama jedne od malobrojnih kriptomenjačnica koje posluju u Srbiji, između jedan i dva odsto stanovnika imalo je ili ima neku virtuelnu novčanicu ili se bavi takozvanim rudarenjem.
I taj podatak treba uzeti sa rezervom jer se deo transakcija odvija mimo regularnih finansijskih kanala i direktno između korisnika.
"Postoji neki dugoročni trend rasta interesovanja sa kratkotrajnim da kažem padovima interesovanja onda kada i cena malo krizira. Takođe, ono što je velika razlika što je celo tržište dosta sazrelo u međuvremenu u smislu razvoja infrastrukture i toga da u mnogim zemljama, pa sada i kod nas postoji regulativa odnosno da to više nije nešto što bismo rekli siva zona", objašnjava osnivač i suvlasnik onlajn servisa za otkup i prodaju bitkoina ECD Aleksandar Matanović.
Narodna banka Srbije poziva građane na oprez u trgovini virtuelnim valutama da ne bi ostali bez uloženog, jer iza virtuelnih valuta ne stoje centralne banke i Vlade. Takođe, ni Zakon o digitalnoj imovini ne promoviše upotrebu virtuelnih valuta.
"Suština zakona je zapravo u podsticanju tržišta investicionih tokena koji predstavljaju neku vrstu kvazifinansijskih instrumenata i koji omogućavaju malim i srednjim privrednim subjektima, kompanijama koje imaju inovativne ideje u ovoj oblasti da se finansiraju na jedan olakšani način", kaže Dejan Dević iz NBS.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Sve se plaća u dinarima
Virtuelne valute su i dalje pre svega investicija. Kod nas, pa i u svetu nema mnogo mesta na kojima se može platiti usluga ili kupiti proizvod virtuelnim novcem. I novi Zakon o digitalnoj imovini potvrđuje da se sva plaćana vrše u dinarima.
"Trgovci i dalje neće moći da primaju bitkoine i da raspolažu sa njima. U maloprodaji se očekuje da će između trgovaca i kupaca koji raspolažu virtuelnim valutama da nastupaju takozvani specijalizovani pružaoci usluga u vezi sa virtuelnim valutama koji će imati licencu NBS, kapital od 50.000 evra i koji će zapravo omogućiti trgovcu koji će ih angažovati da isključivo dinare dobija u takvoj transakciji na svoj račun", napominje Dević.
Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini doneće se podzakonski akti i uputstva.
Prema usvojenom rešenju sama kupovina kriptovalute se neće oporezovati, ali će se svaka transakcija u kojoj se ostvari kapitalna dobit oporezovati sa 15 odsto, a porez će morati da plate i oni koji se bave takozvanim rudarenjem.
porez će morati da plate i oni koji se bave takozvanim rudarenjem.
Da li to znači da će i svi proizvođači ostalih roba na tržištu plaćati porez? Mislim npr na ljude koji se bave poljoprivredom, oni proizvode taj kukuruz kao što rudari proizvode kripto valute onda bi po logici stvari trebali i oni kao proizvođači da plate porez na proizvodnju. Takođe da li će država davati subvencije na opremu ili na kupovinu samih kriptovaluta kao što je slučaj u poljoprivrednoj proizvodnji.