Cene u ugostiteljstvu minimalno promenjene u odnosu na prošlu godinu

Za nijansu, od dva do tri odsto, poskupeli su hrana i piće u restoranima u maju u odnosu na maj prošle godine ili od jednog do dva odsto u odnosu na april ove godine kada većina ugostiteljskih objekata nije ni radila

Kada se radi o prenoćištima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cena je u maju za 4,8 odsto bila veća nego mesec dana ranije kada je zbog vanrednog stanja gotovo sve bilo zatvoreno, ali i gotovo osam odsto manja od cene u istom periodu prošle godine. Cene smeštaja niže su i zbog toga što se ovaj sektor od krize očigledno najteže oporavlja. Pre svega hoteli, od kojih mnogi ni polovinom juna nisu otvoreni.

„Ni polovina hotela u Beogradu, od 110 koliko ih ima, nije još otvorena. Nema rezervacije, bude po desetak soba rezervisano i to u svega četiri ili pet hotela u gradu. Ne mogu da povećaju cene kada nema dovoljno rezervacija“, ističe za Danas predsednik HORES-a Georgi Genov. On kaže da je situacija nešto povoljnija kada se radi o smeštaju u blizini Dunava, u banjama, ali da su oni koji dolaze uglavnom domaći gosti.

„Ne vide se znaci oporavka, stranih turista nema, tek po neki poslovni ljudi, ali to je jako malo“, napominje Genov. On kaže da se prema podacima od dobavljača može videti da su restorani i kafići u malo boljoj poziciji od hotela, ali da je i njihov kapacitet na 40 odsto, što je daleko od nivoa na kom su radili pre krize.

HORES je Skupštinu zakazanu za danas odložio za 24. jun i tada će se razgovarati o tome kako će oporavak dalje izgledati. Dodatne mere države, smatra naš sagovornik, biće neophodne.

„Povoljniji krediti za likvidnost koje je država odobrila ugostitelji će koristiti da isplate plate, a ne za biznis. I sada je veliko pitanje kako će mnogi od njih koji nemaju posla da isplate naredne tri bruto plate“, napominje Genov.

Direktor hotela M u Beogradu Desimir Popović za naš list kaže da je izuzetno teška situacija.

„Ne očekujem promene uskoro. Možda tek od septembra može da krene na bolje“, ističe Popović i kaže da posle ukidanja vanrednog stanja nisu povećavali cene svojih usluga.

Ugostitelji iz Beograda kažu da im se biznis polako oporavlja, da se mušterije vraćaju, ali da je i dalje sve daleko od nivoa na kom je bilo pre krize.

U restoranu u centru prestonice kažu da je mnogo manje gostiju, čak i sada kada je bašta otvorena, ali da cene nisu dirali, odnosno da su iste kao i ranije.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ugostitelj iz Zrenjanina koji ima restoran, ali i nekoliko soba za izdavanje ističe da se tek poslednjih sedam, osam dana situacija popravila, odnosno da dolazi malo više gostiju nego neposredno po ukidanju vanrednog stanja.I dok su gosti počeli da se vraćaju u restoran, interesovanje za smeštaj je, napominje, malo.

„Cene sam povećao za 10 odsto, ali to nema toliko veze sa krizom, jer je to bilo u planu i pre epidemije. Dosta sam ulagao, renovirao i korekcija cena je bila od ranije u planu“, napominje on.

Kafići i restorani otvoreni su za goste pre mesec dana, dobar deo hotela i dalje ne radi jer čeka dolazak stranih gostiju, koji nedostaju i noćnim klubovima u velikim gradovima Srbije. Pojedini noćni klubovi u Beogradu počinju večeras da rade, posle puna tri meseca pauze.

Najpogođenija, hotelska industrija će, prema nekim procenama, među poslednjima izaći iz krize i predviđanja su na svetskom nivou da će 1. mart 2020. da se za ovu industriju ponovi tek u martu 2023. godine.

Objavljeni uslovi za kredite sektoru turizma

Fond za razvoj utvrdio je posebne, nešto povoljnije uslove finansijske podrške za sektor turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja, koji su urađeni na osnovu uredbe o finansijskoj podršci privredi a za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije. Prijem zahteva juče je već počeo a podnose se u elektronskoj formi sa skeniranom dokumentacijom. Kao što je i ranije bilo najavljeno, sektoru turizma biće dostupne pozajmice u dinarima sa rokom otplate od pet godina i grejs periodom od dve godine, sa kamatnom stopom od jedan odsto.

Ukupan iznos kredita po korisniku, uključujući i povezana lica, kreće se u rasponu od najviše 20 miliona za preduzetnike i mikro firme do 180 miliona dinara za srednja preduzeća. U sektoru turizma i putničkog saobraćaja ranije je procenjeno da te mere nisu dovoljne za granu koja se suočila sa tolikom štetom zbog pandemije.