Za razvoj cirkularne ekonomije inovacije su veoma važne, zato ne čudi što je sve više startapa čije se ideje baziraju baš na principima kružne ekonomije. Neki razvijaju platforme za iznajmljivanje dečje odeće, drugi nude šivenje farmerki po meri, treći razvijaju višekratna pakovanja, a svima su zajednički napori da dokažu da zeleno poslovanje može biti uspešno
Ovo su samo neke od uspešnih priča koje mogu inspirisati i preduzetnike iz Srbije da krenu sličnim putem.
Borobabi- Njujorški startap okrenut je tržištu dečje odeće koje je, kako se procenjuje, vredno 203 milijarde dolara. Činjenica da se dečja odeća baca nakon samo nekoliko oblačenja inspirisala je osnivače da razviju platformu na kojoj roditelji mogu iznajmljivati odeću za decu do 6 godina. Kako kažu pokretači startapa, prodavaće samo robu održivih brendova koji proizvode odeću bez toksina, a garderoba će biti u upotrebi što je duže moguće, jer će u ponudi biti samo najizdržljiviji komadi koji se mogu obući veći broj puta, a sačuvati kvalitet.
ChopValue- Startap sa sedištem u Vankuveru izračunao je da Severna Amerika godišnje uveze 40 do 50 milijardi štapića za jelo, mahom iz Kine, a da prosečan štapić putuje skoro 10.000 kilometara da stigne do mesta gde će se koristiti samo pola sata. Zato su ponudili restoranima mesečnu pretplatu za štapiće za jelo. Kako kažu, dok drugi jednokratne štapiće vide kao otpad, oni ih posmatraju kao resurs. Za 99 dolara mesečno restorani dobijaju neograničenu količinu kvalitetnih jednokratnih štapića od bambusa. Restorani dobijaju i kante za recikliranje, a dodatno plaćaju samo ono što ne recikliraju, pa je ovo, kako kažu u startapu, odličan način da restorani smanje troškovi za štapiće, a da istovremeno promovišu održivost.
Algramo- Čileanski startap, Algramo, u prevodu "po gramu", osmislio je pametno pakovanje pozivajući mušterije da plate za proizvod, umesto za pakovanje. U startapu upozoravaju da 8 miliona tona plastičnog otpada svake godine završi u okeanima, pa su osmislili sistem za dopunu za proizvode koje svakodnevno koristimo. Kažu da je njihovo pametno pakovanje napravljeno da traje zauvek, boce su opremljene tehnologijom koja pamti kada je korišćena, i daje popust na vanredne dopune, čime se mušterije podstiču na ovaj vid kupovine.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Unspun- Startap iz San Franciska specijalizovao se za pravljenje džinsa po narudžbi. Mušterije prvo dobijaju 3D skeniranje tela, što mogu uraditi sami koristeći aplikaciju na telefonu, a zatim se za njih, po meri, pravi par farmerki. Pre šivenja, farmerke se nekoliko puta probaju na digitalnom modelu kako bi savršeno pristajale. Čitav proces traje, pa je i cena nešto viša, farmerke koštaju 200 dolara. Ali, kako ističu u startapu, za taj novac dobija se kvalitetan proizvod koji će se teško baciti - pošto je par urađen po meri, stvara se emotivna veza, pa se mušterije teže odlučuju da bace proizvod. Kako kažu osnivači, postoji ogromna razlika između onog što modne kompanije prave i onog što ljudi kupuju, ovde je proces obrnut, odeća se proizvodi nakon što ju je neko kupio.
Phool.co- Indijski startap pravi vegansku kožu od otpada od cveća. Ideja je nastala kad je tim posmatrao formiranje belog sloja nalik koži na neupotrebljenim gomilama cveća i otkrio rast mikroorganizama koji koriste latice cveća kao nutritivni izvor. Kako kažu, koža sadrži kolagen koji joj obezbeđuje snagu i izdržljivost, dok njihova koža od cveća ima čitin, vrstu proteina koji joj daje izdržljivost. Ideja je nagrađena PETA priznanjem za Najbolju inovaciju u modi. Već su uspeli da zaposle 1.200 porodica iz seoskih sredina i da iskoriste 7600 kilograma otpada od cveća, a nadaju se da će vegansku kožu koristiti modna industrija, za torbe, obuću i druge proizvode.
Ostavi komentar